Šta je rabarbara? Rabarbara je, ukratko (šta sam otkrila o njoj), višegodišnja zeljasta biljka sa krupnim listovima i dugim debelim zelenim, ili ružičastim stabljikama. Postoji više vrsta rabarbare, a gaje se kao medicinska biljka i kao biljka za ljudsku ishranu. Za ishranu se koriste samo stabljike, jer listovi posjeduju neke toksine tj. otrove.
Nisam mogla da smislim originalniji i bolji naziv za ovaj rucak, a kako je većina začina ono što smatramo orijentalnim, tako su i bataci dobili ime. Piletina spada u ona "posnija" mesa, ali to nije jedini razlog zbog kojeg ga vrlo često spremam. Kombinacijom različitih načina pripreme, različitih začina i priloga, može se napraviti neverovatno velik broj različitih jela. Šta je potrebno:
Svako od nas ima ili pamti poneku tetku, babu ili drugu, uvek stariju rođaku koja zna ili je znala dobro da kuva. Moja sreća ili prokletstvo je što, ne da imam još uvek samo jednu tetku nego ih imam više, a moja pokojna baba Stana (sa tatine strane) je bila žena "mađioničar" u kuhinji, uspevajući da od malo novaca koje je deda zarađivao, prehrani i othrani mnogobrojnu porodicu. Naravno da smo i mi unuci odrasli na njenoj kuhinji. Ne znam da li sve ovo moje pisanije o hrani ima veze sa genima (verovatno ima), ali ako ništa drugo od babe sam nasledila snalažljivost u kuhinji. Toliko o babi za sada, a tetka Mara, ona je priča za sebe:
Obični kuvani pirinač je jedno sasvim obično jelo, koje kao takvo - bezukusno i bezmirisno može da se služi uz sva jela kojima treba neki prilog ili kao zamena za hleb. Nažalost, iako ga ja ne smatram nekom hranom, mnogim gladnim ljudima na svetu on predstavlja skoro pa i jedinu hranu. Od pirinča, na dalekom istoku, oni koji imaju i nešto drugo da jedu osim njega (ali im je nedostajalo nešto drugo za piće) pravi se i rakija, što i ne predstavlja tako lošu verziju pirinča (o sirćetu, testu i ostalim prerađevinama istog da i ne govorim).
Baklava - turska, grčka, bosanska... ovaj recept je moja verzija jednog od najslađih kolača za koje znam. Jedino što može biti isto ili slađe je šampita, možda urmašice ili neka od sličnih orijentalinih poslastica koje su se u našim krajevima odomaćile. Osnovna karakteristika ovih poslastica je velika količina šećera i masnoće. Šećera u vidu sirupa, a masnoća kao puter ili ulje kojim se prelivaju kore. Što bi rekli u jednoj emisiji o kuvanju "ova poslastica se ne preporučuje čak ni zdravim i fizički aktivnim osobama". Ali... pošto na ovom blogu nemam nameru da brojim kalorije i govorim o štetnosti loše ishrane, reći ću samo jedno: osnovna stvar kod hrane je da sve ono što pojedemo treba i da potrošimo. Kako i na koji način i koje fizičke aktivnosti ćemo da upražnjavamo, zavisi od nas samih. Šećeri svakako ne spadaju u nešto bez čega ne bismo mogli da živimo, ali su zato slatkiši nešto što nas svakako čini srećnijim.
Prvi recept napisan na kuvarancijama.
Jelo koje spada u ono sto ja zovem fast food. Brzo jednostavno - a čak je i zdravo :) Zašto bi brza hrana morala da bude, masna i nezdrava?
Vrlo jednostavno jelo koje ne zahteva nikakvo prethodno kuvarsko umeće.
Potrebna je jedna kesica sušenog povrća, koje se uspe u šerpu provrele vode (ili se skuva po uputstvu sa kesice), doda se jedna kocka za supu, vegeta ili so (u zavisnosti od ukusa kuvara), dve-tri latice šafrana, biber, seckani peršunov i celerov list i testenina (isto tako po ukusu).
Sve zajedno gotovo je za nekih dvadesetak minuta od trenutka kada se šerpa sa vodom stavi na šporet. Ova čorba može da bude cak i jedan lakši obrok, kao što je večera, ako se skuva u manje vode, uz dodatak pavlake ili umućenog jajeta na kraju kuvanja. Varijacije ovog jela zavise samo od mašte kuvara.
Budite sponzor Kuvarancija i dajte im krila. Omogućite da frižider postane mobilna aplikacija, a ja obećavam još bolji, lepši i napredniji sajt.
